Разговор са Далибором Јевтићем, функционером Српске листе и потпредседником Владе Косова у оставци, после више прошлонедељних и овонедељних напада на Србе у различитим крајевима Косова морао је логично почети оценом безбедности Српске заједнице на Косову. Но, усред разговора стигла је вест да је ултимативна Платформа косовског премијера Рамуша Харадинаја, сведена на признање Косова као услов за помирење, повучена из скупштинске процедуре пошто нема неопходну двотрећинску већину, уз примедбе опозиције да је неозбиљна и противуставна и Харадинајево образложење да се оставља време политичким групама за расправу и политичким субјектима за идеје. “У више наврата сам говорио да је нереално очекивати да та платформа добије подршку у Скупштини Косова, што је овим повлачењем и потврђено”, кратко коментарише новонасталу ситуацију Далибор Јевтић за Нови магазин.

*Враћамо се на повод; да ли је у току нови талас прогона косовских Срба или је у праву командант војне базе Бондстил Ник Дучић када каже да је било инцидената, али је ситуација мирна и безбедна?

“Ја бих пре свега рекао да је тренутно на Косову наставак деловања одређених група које за циљ имају да на опробан начин вршења притиска на Србе који су се вратили или опстали да живе у срединама у којима не чине већину,испослује дапоново или коначнонапусте Космет. Методи су иначе различити, од директних напада на Србе и њихову имовину, узурпацију, институционалне видове притиска,попут хапшења по наводним оптужницама за наводне ратне злочине, дакле све су то негде опробани модели који су дали резултате не само на Косову већ, рецимо, у Хрватској”, каже Далибор Јевтић за Нови магазини додаје: “Ситуација генерално гледајући јесте можда мирна, али је свакако напета и самим тим захтева пажњу међународне заједницекоја, чини ми се, несхватљиво ћути.”

*Нераскидиво с тим је питање дуго најављиване будуће војске Косова. Недавно сте казали да Српска листа неће подржати покушај Приштине да формира војску самопроглашеног Косова. Два су питања: прво, колико је реална најава косовског премијера Рамуша Харадинаја да ће до краја године бити формирана војска, а друго, шта реално Србија и Српска као најјача политичка снага на Косову могу да учине да се то спречи?

Најаве за “формирање” војске Косова нису од јуче, и оне су константеуназад неко време, рекао бих поготово у последње три године. И оне се више користе за унутрашњу политичку употребу,са једне стране,и са друге као вид притиска на међународну заједницу да нешто тако дозволи без сагласности Срба иако је за измену Устава Косова потребно да гласа најмање 80 посланика од укупно 120 и сагласност или глас српских посланика су важни.

Од укупно 20 представника, посланика невећинских народа на Косову,потребно је 14 посланика, дакле самим тим од десет Срба морало би да гласа најмање четири посланика. Другим речима, без гласова посланика Српске листе то је немогуће урадити,осим ако премаоном другом сценарију не дође до измене и допуне Закона о безбедноснимснагама Косова,где је потребна проста већина, а чему се тренутно противи међународна заједница.

*Према оцени неких стручњака,војска заправо већ постоји, само нема то име. Да ли би се формалним установљавањемвојске Косова суштински нешто променило, посебно за косовске Србе?

Чињеница је да Косовске безбедносне снаге тренутно све више личе на војску, да имају наоружање и формације и, то није никаква тајна, учествују на обукама код појединих НАТО земаља.

Ово, међутим, јесте важно политичко питање и део процеса који подразумева заокруживање косовске независности или државности,и зато толико политички лидери косовских Албанаца инсистирају да дође до промене имена. Дакле, као политичко питање оно подразумева и сагласност свихјер,ако буде једностраног потеза или решења,онда то може створити додатне тензије, што се свакако мора избећи.

Да ли би се нешто променило за косовске Србе? Након догађаја у Косовској Митровици и бруталне акције Полиције Косова и хапшења директора Канцеларије за КиМ Владе Србије и главног преговарача Марка Ђурића, та врста поверења око одређених процеса и те какоје нарушена и зато постоји велики отпор ка том процесу и велико неповерење српске заједнице.

*Истиче први месец рока који је Брисел дао Косову за формирање Заједнице српских општина, чини се да на терену нема помака, изузев што је Управљачки тим почео да се састаје и води разговоре са заинтересованим субјектима унутар Косова. Каква су ваша очекивања и планови– кад рок исцури –и колико је реално очекивати да ће Косово свој Устав прилагодитинадањима Срба?

Готово је извесно да Заједница српских општина неће бити формирана у овој години. Није ту проблем израда Статута ЗСО, то је технички процес. Главно питање је правни оквир и у овом тренутку смо далеко од решења по том питању јер не постоји спремност за измене постојећих законских регулатива како би ЗСО била формирана на начин на који је то дефинисано у принципима потписаним у Бриселу.

Све се више говори о коначном споразуму и нечему што ће бити додатно договорено и око саме Заједнице, барем према ономе што се може чути у Приштини.

*Надања у претходном питању можда нису најсрећнија реч, али донекле је логична јер је много непознаница око ЗСО. Можете ли нам објаснити у чему је суштинскаразлика у концептима Заједнице, гледано из угла Приштине и Београда, односно Северне Митровице?

Разлика је суштинска – Приштина жели нешто што се заснива на ономе што већ пишеу законима на Косову, а што се зове Асоцијација или Удружење општина са српском већином, а што нема никакве посебне надлежности, док је ЗСО нешто што предвиђа надлежности у областима здравственезаштите, образовања, урбаног и просторног планирања и економског развоја у складу са принципима,где би Заједница српских општина имала своју органе, председника, скупштину, заставу.

И да додам, погрешно је рећи из угла Београда,односно Северне Митровице, јер је тај угао исти, сваки Србин на Косову и северно и јужно од Ибра мисли и гледа на ЗСО исто као и Београд.

*Председник Србије недавно је изјавио да је папир са америчким предлозима неприхватљив за Србију/Србе, док заменик косовског премијера Хоџај тврди, цитирам: “Ако је дијалог између две земље успео да реши нека питања, како техничкетако и политичке природе, за крај процеса остаје да две земље могу да имају нормалне односе и да то оцене као окончање стогодишњег сукоба. Решење отворених билатералних питања између Косова и Србије је међусобно признање. И то је папир који у рукама има и Београд.” Знате ли ви лично шта је амерички предлог и какав је вашстав, ако знате, а ако нисте видели папир на основу онога што је речено у јавности?

Нисам био у прилици да видим поменути предлог званично, јесам се снечим таквим упознао као и сви остали путем медија.

Суштина је овде да се очигледно Србима на Косову нуди нешто што је већ договорено у Бриселу, а то је Заједница српских општина, а да се Србија одрекне нечег много значајнијег. Такав однос према решавању проблема или оногашто треба да буде крајњи компромис није коректан.

Јасно је да постоји потреба решавања односа два народа на Балкану, а да то буде дугорочнои трајно решење које ће допринети миру и стабилности. Срби на Космету, али и Србија,морају да добију далеко веће гаранције у многим областима, од процеса повратка, затим питања узурпиране имовине, заступљености у институцијама на свим нивоима, затим здравственузаштиту, образовање, све оно што чини живот, да се напади на Србе и на њихову имовину кажњавају хитним поступцима,и томе слично.

И да све то не буде само на папиру већ у пракси примењено

*Које су црвене линије Српске када је реч о правно обавезујућемспоразуму Београда и Приштине и,уопште,има ли разликеу гледиштима Београда и Митровице? Кад ово питам,имам у виду све чешће најаве,чак и у Србији,да ће се најкасније 2019. решити косовско питање.Председник Србије је недавно поменуо и могући референдум, а Косово се нада макар придруженом чланствуу УН.

Још једном ћу недвосмислено поновити, нема разлике у гледиштима и приступу Београда и Срба са Космета, ма где живели. Наши ставови и наш приступ решавању проблема су исти.

Оно што понекад раде појединци који себе представљају највећим патриотама у Београду, из редова опозиције, чини највећу штету животу Срба на Космету. Они који овде дођу само на Видовдан да отпевају коју патриотску песму,не разумеју баш у потпуности живот Срба, посебно не Срба у Осојану, Клини, Жачу, Сувом Грлу, Кметовцу, Церници, Шилову…

Знамо одлично да одлука која буде донесена неће бити лака, ма каква она била.

Знамо одлично шта је Србима у срцу, али сада морамо да ту одлуку донесемо главом,ако желимо да нас као народа буде у будућности.

Не желим да говорим о црвеним или било каквим другим линијама, не желим да се ограничавамо на могућа решења, желимо решење које ће донети мир и стабилност, решење које ће обезбедити живот.

Нормалан живот Срба на Космету.

*А референдум?

Сачекао бих стим, да видимо оно што ће бити коначниспоразум или компромисно решење, дакле питање скојим ће се ићи на референдум. Зато се не бих према томе одређивао.

*Кад чујете синтагму “замрзнути конфликт”, за стање које подржава добар део јавности, више политичких партија и Српска православна црква, шта прво помислите?

Питам се– а до када и колико да будемо у замрзнутом конфликту? И шта нам је такав статус досаддонео?

Сваки пут када смо одбијали да проблем решимо одмах и мирним путем, десило се страдање Срба. Погледајте, од Хрватске до Косова. Нисмо хтели З4 у Хрватској зато што су неке усијане главе тада сматрале да је боље да ратујемо. Колико је Срба у Хрватској данас и како живе?

Не, замрзнути конфликт ће учинити и неком дати за право да нас и даље напада, угрожава и некажњено убија. Време је да постигнемо трајно и одрживо решење.

Позиција Србије у међународној политичкој арени, захваљујући политици председника Александра Вучића,данас је боља, поштованији смо и цењенији. Неће бити лако, али је свако решење које доприноси миру и стабилности боље од замрзнутог конфликта.

*Још се једним питањем у јавности манипулише – оставкама представника Српске листе у Влади Косова. Обављате ли ви и ваше колеге министарске послове или не, односно у којој мери то чините? Питање је и практичне природе: како да вас представим у интервјуу?

Ми смо оставке поднели, оне су одбијене. Ми свој посао обављамо у техничком капацитету, дакле и моје колеге и ја смо тренутно “у оставци”.

Не присуствујемо седницама Владе и нисмо део процеса доношења одлука на том нивоу, али унутар наших институција свој посао обављамо у техничком мандату.

*Уверени сте да ће бити ванредних избора на Косову. Колико ће то додатно утицати на иначе замршену ситуацију и хоће ли то, заправо, погодовати одржању оног замрзнутог стања или ће убрзати решења, посебно ако преговарачку позицију узме, рецимо, Аљбин Курти?

Ванреднихизбора у овој години неће бити, то је сигурно. Оно што је опште познато јесте да је међународна заједница и те како присутна на Косовуи да се њени представници противе одржавању избора.

Што се тичеАљбина Куртија, он се сада бави проблемом поделе странке на чијем је челу и његова снага није као на последњим изборима, тако да су сада мање шансе да он буде неко ко би могао да победи на евентуално одржаним изборима на Косову.

*Прошло је неколико месеци од убиства лидера СДП Оливера Ивановића. Како је оно деловало на српску заједницу и хоће ли Оливер, његова породица, пријатељии поштоваоци, пре добити улицу у Митровици него његове убице казну?

Нажалост,не постоји ништа што указује на то да ћемо икада сазнати ко су убице и налогодавциубиства Оливера Ивановића.

Српска заједница је тим терористичком актом била и те какоуздрмана, неко је очигледно имао намеру да направи хаос на Северу Космета. Срећа је што је председник Србије Вучић дошао на Космет и разговарао снародом иувеликој мери помогао да се ситуација смири.

Међутим,и даље је болна чињеница да нико не зна ко је убио и по чијем налогу је пуцано у Оливера, па самим тим чини се да ће пре добити улицу у Митровици него његове убице казну.

Трепча ће бити део коначног решења

*Ових дана актуелан је још један Статут – Трепче,која постаје акционарско друштво у власништву Косова. Рамуш Харадинај је наставак бриселскихразговора условио разговором о енергетици. Шта се догађа и,поново, шта Србија и Српска могу да учине да се постигне компромис по питању Трепче и енергетике који Србију неће лишити бар дела власништва над Трепчом, а Србе енергетске стабилности?

Не постоји начин, осим применом силе,која не знам шта би и коме добро донела, а да се на Северу Космета спроведе и нови Закон о Трепчи, па самим тим и Статут. Нити су Закон, нити Статут били плод договора са косовским Србима и самим тим представљају једнонационално решење.

Питање Трепче ће, готово сам сигуран, бити део преговора или тог коначног компромисног решења, другачије не може.

Нажалост,ово тренутно није економско него политичко решење и као такво не доноси и не доприноси дугорочном и обостраном одрживом решавањупитања Трепче.

Србија и Српска ће заштититиправа и интересе свих радника Трепче на северу, то је сигурно.